subota, 17.04.2010.

06. Picture Perfect

Phoebe Davis's POV

Sjedila sam u kafiću, kraj mora. Zamišljeno sam gledala u valove koji su se njihali na jutarnjem osviježavajućem vjetru. Obožavala sam lagani vjetar na kojemu mi je i kosa njihala. Obožavala sam ljeto i more. Obožavala sam Sunce koje me grijalo. Obožavala sam jutarnje kave sa prijateljima... koji su trenutno, kao po običaju, kasnili, ali zato sam imala više vremena za razmišljanje o tome što bih im željela reći.

„Evo nas!“ –začula sam Laurie-in glas.
„Napokon!“ –nasmiješeno sam pogledala u Simona i nju. „Čekam vas već pola sata!“
„Tako ti i treba kad si nas probudila u sedam i pol ujutro.“ –zijevnuo je i sjeo preko puta mene.
„Kad si imao treninge budio si se i prije.“ –rekla sam mu.
„Da, ali sad ih nemam, pa se namjeravam naspavati kako treba dok ne počne faks. Da me nikad više nisi probudila ovako rano!“
„Oh, daj, pa ljeto je!“
„Neki ljudi su vani do kasno!“
„Uf, da, vjerujem ti da si vani! Ili bolje rečeno... neki ljudi se seksaju u sred noći, ha?“
„Ili to, da...“

Odmahnula sam glavom, a on se nacerio.

„Zašto si nas nazvala ovako rano?“ –upitala je Laurie. „Koji je razlog našeg dolaska?“
„Bolje ti je da je dobar razlog!“ –rastegnuo se moj najbolji prijatelj.
„U redu!“ –pljesnula sam rukama zbog čega su oni trepnuli jer nisu to očekivali, a Bingo je podignuo svoje uši i nakrivio glavu.

Pomilovala sam ga.

„Ovako...“ –započela sam. „Ide mi na živce što ste bezobrazni prema Chadu!“

Šutjeli su.

„Razumijem da se brinete o meni, ali nije u redu što ste takvi!“ –uzdahnula sam i zamahnula kosom jer mi je pala na lice. „Simon, Chad ti je bio najbolji prijatelj nekada. Sada sam ja jedina osoba s kojom se druži samo jer vi ne možete preči preko onoga što se dogodilo! Ja sam prešla preko toga!“
„Simon i ja smatramo da bi te njegov dolazak mogao vratiti na staro.“ –rekla je Laurie.
„Neće me vratiti na staro!“ –zakolutala sam očima. „Prešla sam preko toga da on i ja više nismo u vezi i da vjerojatno nikada nećemo biti!“
„Još se nadaš da biste mogli biti zajedno?“ –upitao me Simon.

Ovoga sam puta ja šutjela. Jesam li se nadala? Jesam li?! Da... Nadala sam se da ću moći ponovno biti u njegovom zagrljaju, da ću ga moći ljubiti, da ću ga moći zvati u sred noći samo kako bih čula njegov glas, ali nitko nikada nije rekao da bi se to moglo desiti.

Bila sam veliki pesimist nakon prekida. Na sve sam gledala loše i naravno da sam i dalje mislila da smo Chad i ja prošlost i da nema šanse da ćemo ponovno biti skupa.

„Vidiš zbog čega smatramo da je loše što je došao?!“ –Simon je prekinuo tišinu odmahnuvši glavom.

Razbijesnila sam se.

„Slušaj!“ –udarila sam rukom od stol. „Jesam li se ikada ja mješala u vaše veze?! Jesam li?! Nisam! Govorila sam ti da je loše što mu opraštaš, Laurie, ali ti me nisi slušala. Rekla si da se ne bih trebala mješati u tvoje stvari! E, pa, odlično! Sad ću se mješati u vaše stvari jer vi to činite!“

Šokirali su se. Iskreno, nikad se prije nisam onako ponašala prema njima. Uvijek sam bila strpljiva, šutjela i rijetko im govorila što je pametno da čine, ali prekipilo mi je nakon što su se previše mješali u moje stvari. Ok, razumijela sam da su se brinuli za mene, ali nisu mogli tjerati od mene svakog koji me povrijedio. Chad me povrijedio, ali on je sada bio ovdje i ja sam zbog toga bila sretna. Oni su smatrali da se nije trebao pojaviti i zbog toga su se uvijek ljutito ponašali prema njemu. To mi je smetalo!

„Laurie, Stevie je kreten koji te ne zaslužuje, a ti si glupa jer mu opraštaš!“ –uzvratila sam. „Znaš i sama da će ti ponovno to napraviti. Znaš i sama da će te prevariti i da ćeš plakati i da ćeš mu oprostiti kad te bude molio na koljenima kao prethodnih sedam puta! Simon, živcira me što jednostavno ne možeš pitati Allison za vezu nego se samo seksaš s njom. Što je najgore, njoj to ne smeta!!! I kad budeš shvatio da si se zaljubio u nju, da bi bilo vrijeme da budeš s curom u vezi kako spada, a ne samo u onoj seksualnoj, izgubit ćeš ju!“

Promatrali su me u tišini. Frknula sam, dignula se sa stolice i povukla Binga sa sobom. Nisam mogla više biti ondje jer sam se živcirala još više. Otišla sam do svog automobila, otključala ga i moj pas je poskočio na stražnje sjedalo. Pogledala sam u Simona i Laurie koji su gledali u mene, te stavila sunčane naočale i ušla u auto. Upalila sam motor i krenula natrag kući.

Chad Monroe's POV

Ležao sam u dnevnom boravku i slušao pjesme s glazbenog programa na televiziji. Gledao sam u strop i razmišljao o tome čime bih se mogao pozabaviti jer mi je bilo dosadno. Nisam imao što raditi niti s kim izaći kad je Simon bio ljut na mene što me nije ni začudilo. Bilo je za očekivati da će se tako ponašati. Bio sam i ja ljut na samog sebe. Zeznuo sam stvar s najboljom curom koju sam mogao pronaći i sada nisam znao kako bih ju mogao vratiti.

„Bit će teško!“ –pomislio sam.

Znao sam da je Simon imao pravo kad je rekao da će mi možda Phoebe možda oprostiti. Da mi je oprostila rekla bi mi to prije nekoliko dana, kad sam ju pitao na stijeni. Vidio sam koliko je razmišljala o mome pitanju i znao sam da mi još nije mogla oprostiti.

Čuo sam udarac. Izgledalo je kao da je netko zatvorio živčano vrata automobila. Dignuo sam se sa trosjeda i laganim se korakom približio prozoru. Vidio sam Phoebe kako se živčano penje stepenicama. Nakrivio sam glavu i čelo mi se naborilo dok sam razmišljao o tome što ju je moglo razljutiti. Često sam ju znao vidjeti u onakvom stanju i to nije bilo dobro. Znao sam da joj se nešto gadno desilo i morao sam saznati što.

„Možda mi počne ponovno vjerovati!“ –pomislio sam.

Ugasio sam televiziju i potrčao stepenicama do sobe. Vrata su već bila otvorena, pa sam otvorio ormar i izvukao majicu jer sam po kući inače hodao bez nje unatoč tome što je klima bila upaljena. Zatvorio sam ormar zamahom ruke, te izašao iz sobe i spustio se niz stepenice.

Podignuosam ključeve kuće i izašao iz nje, a nakon što sam zaključao vrata požurio sam prema Phoebenoj kući. Pozvonio sam i nekoliko puta pokucao, ali nije otvarala. Pokušao sam ih otvoriti, ali bila su zaključana. Pogledao sam u stranu. Sjećam se kako je često znala biti kraj bazena kad bi ju nešto tištilo, pa sam krenuo iza kuće.

Provirio sam iza zidića. Sjedila je za stolom, pred njom je bio laptop. Vidio sam da je živčana dok je stiskala dugme na mišu i bilo me pomalo strah, ali zanimalo me što ju je razljutio. Laganim sam hodom krenuo prema njoj. Nije me ni primjetila jer je zamišljeno gledala u ekran. Primjetio sam, po njenim očima, da je jako tužna, ali maleni joj se osmijeh pojavio na licu.

Podignula je pogled i ugledala me.

„O, Chad...“ –uzvratila je zbunjeno. „Nisam te očekivala ovdje!“
„Sasvim slučajno sam prolazio ulicom i sjetio se da bih te mogao doći posjetiti!“ –rekao sam.
„Vidio si me kroz prozor!“
„Da.“

Nasmiješila mi se. Phoebe me dobro poznavala. Poznavao sam i ja nju.

„Što radiš?“ –upitao sam ju.
„Gledam slike.“ –odgovorila sam. „Želiš li gledati sa mnom?“
„Može! Komp mi se pokvario, pa su mi se sve slike izbrisale.“
„Baš mi je žao. Mogla bih ti ih ja spržiti!“
„Bilo bi mi drago.“

Nasmiješila mi se.

„Jesi li za sok?“ –pogledala me.
„Ako želiš...“ –uzvratio sam.
„Dolazim odmah!“

Klimnuo sam glavom. Dignula se sa stolice i ušla u kuhinju. Čuo sam kako razgovara s nekim. Začudio sam se jer mi nitko nije otvarao vrata malo prije. Na ulazu se pojavila Angelica, Phoebina majka. Phoebe je bila slična njoj, ali ljepša unatoč tome što joj je majka bila zgodna za svoje kasnije tridesete godine. Imale su sličan osmijeh, zelene oči, te tamnu kosu.

„O, Chad!“ –pozdravila me osmijehom. „Phoebe mi je rekla da si došao. Baš mi je drago što te vidim!“
„Također, gđo Devis!“ –nasmiješio sam se.
„Koliko sam ti puta rekla da me zoveš Angelica, ha? Ili si zaboravio?“
„Oprostite, Angelica!“
„Teko je već bolje.“

Nasmiješio sam joj se. Okrenula se, te me pogledala.

„Drago mi je što si se vratio.“ –rekla je. „Phoebe se smije češće nego inače!“

Nasmiješio sam joj se. Nije ni bila svijesna koliko mi je značilo to što je rekla. Namignula mi je, te ušla natrag u kuhinju. Pogledao sam u laptop, a ona je gledala slike od prije nekoliko godina. Srce mi je zatitralo kad sam pogledao sliku na kojoj smo ona i ja bili zagrljeni. Tada smo još bili prijatelji, ali tada sam osjećao nešto prema njoj. I dalje osjećam.

„Evo me!“ –uzvratila je. „Nadam se da te mama nije izgnjavila!“
„Nije!“ –odmahnuo sam glavom i pomogao joj staviti tacnu na stol.
„Sigurno?“
„Sto posto!“
„Uf, drago mi je! Već sam očekivala da ti je rekla svakakve stvari.“
„Nije.“
„Odlično!“

Nasmiješio sam joj se. Nije mi rekla ništa što nisam želio čuti.

„Onda...“ –uzvratio sam. „Zbog čega si došla ljutito doma?“
„Ne bih o tome.“ –promrmljala sam.
„Je li te netko naljutio?“
„Da.“
„Tko?“
„Ma nije bitno. Ne bih o tome!“
„Mogu li ti kako pomoći?“
„Pomoći ćeš mi ako više ne budemo pričali o tome!“
„U redu!“

Nasmiješila mi se, te se okrenula prema laptopu. Okrenula ga je i prema meni kako bih i ja mogao vidjeti, a ja sam joj se približio. Krajičkom oka sam primjetio da je pogledala u mene, ali brzo ga je maknula. Jednom rukom sam obgrlio njenu stolicu.

Bilo je lijepo osjećati ju ponovno kraj sebe.

Title credit ~ Picture Perfect By: Nelly Furtado