utorak, 27.04.2010.

13. Nothing Ever Hurt Like You

Chad Monroe's POV

Vodio sam loptu, podignuo ju i zabio koš. Stevie, Simon i ja znali smo često igrati košarku, skoro svaki dan, kad ne bismo bili sa curama na piču ili moru.

„Cure su tako komplicirane!“ –uzvratio je Simon.

Zakolutao sam očima, skočio, ali ovoga puta moja lopta nije ušla u koš već je udarila od tablu i pala točno u Stevieve ruke. Pogodio je on koš umjesto mene. Svaki put kad bismo pričali o curama ne bih pogodio koš jer bih pomislio odmah na Phoebe i na to kako je prije nekoliko dana plesala s nepoznatim dečkom preda mnom. Bio sam bijesan i ljubomoran, ali znao sam da sam si sam bio kriv jer me pozvala.

„Ne znam što se događa s Allison!“ –rekao je Simon.
„Kako to misliš?“ –pogledao sam u njega.
„Što si joj napravio, majmune?!“ –zarežao je Stevie.
„U tome i jest problem: ne znam!“ –slegnuo je ramenima.
„Kako ne znaš?!“
„Pa ne znam! Pokušao sam popričati s njom, ali ne dopušta mi da joj se približim!“
„Onda si joj nešto napravio! Ako jesti, razbit ću te!“
„Daj se malo smiri!“
„Ona mi je poput sestre, Simon! Ako ju povrijediš, jao se tebi!“

Zakolutao je očima, a ja sam se nasmiješio. Bilo mi je simpatično Stevievo ponašanje. Znao sam kako je to brinuti se za sestru. Svaki put kad bih vidio da ju neki dečko prati kod kuće, stao bih na ulazu i gledao u njega dok se ne bi udaljio, pa bi mi Ashley održala bukvicu.

Smatrao sam da je još bila mlada za imati dečka, a ona mi je ponavljala da smo Phoebe i ja bili u vezi prije petnaeste godine zbog čega bi me natjeralo na razmišljanje na to koji sam kreten bio što sam ju povrijedio. Sestra bi to shvatila, pa bi mi se ispričala. Često smo znali pričati o Phoebe i meni, pa je otprilike znala što se događalo između nas dvoje. Izostavio sam joj dio u kojem smo vodili ljubav jer nisam želio da poludi i učini što i ja, iako... ja nisam žalio, ali... Moja bratska lampica me činila nervoznim kad bih pomislio da moja sestra ima dečka i da bi svašta s njim mogla raditi.

„Jesi li joj možda rekao nešto krivo?“ –upitao sam.

Zamišljeno je pogledao u nebo dok smo Stevie i ja čekali odgovor.

„Nakon seksa sam joj rekao da je dobra.“ –uzvratio sam.

Zaklopio sam oči, udario rukom od čelo i uzdahnuo.

„Što ti je ona rekla?“ –nastavio sam.
„Nešto u smislu da nemam ništa drugo za reći osim toga nakon svega što se među nama dogodilo.“ –odgovorio je.
„Možda bi trebao pričati s njom!“
„Kako kad mi ne dopušta?!“
„Potrudi se!“
„Lako je tebi reći!“
„Hej, ja se moram potruditi vratiti ljubav svog života!“ –pogledao sam ljutito u njega. „Ti bi se mogao malo opametiti i reći joj što osjećaš! To je ono što ona želi čuti! Želi znati da li ti je stalo do nje ili samo do toga da joj se uvučeš u gače svaki put kad ti se jebe!“

Pogledao me zbunjeno, a Stevie se nacerio, te počeo tiho smijati sa strane. Odmahnuo sam glavom, uzeo loptu sa poda i pogodio u koš.

Phoebe Devis's POV

Gledala sam u Allison koja je nervozno hodala kraj mojeg bazena. U zadnjih nekoliko dana bila je jako čudna i pokušavala sam shvatiti što joj se događalo, ali nisam mogla znati. Zanimalo me zbog čega je već nekoliko dana bila zamišljena, a i čekala sam trenutak kad će mi to sama napokon priznati. Dosadilo mi je izvlačiti iz svojih prijateljica stvari koje ih muče. Ja sam uvijek razgovarala s nekim kad me mučilo, naravno, ispričala bih im se na tome što ih tlačim, ali priznala bih im kako bi meni bilo lakše.

„Allison...“ –prozvala sam ju, a ona je napokon pogledala u mene.

Pola sata, doslovno pola sata, nije niti jednom pogledala u mene. Ponašala se kao da ja ne postojim, kao da postoje samo Svijet u kojem se nalazila i ona.

„Dođi!“ –uzvratila sam.

Uzdahnula je, prišla mi i sjela kraj mene. Vidjela sam da je nervozna po tome kako je cijelo vrijeme mjenjala poze nogu, te svako toliko stiskala šake.

„Allison, hoćeš li mi reći što je bilo?“ –upitala sam ju.

Iznenada se rasplakala dok sam ju ja zbunjeno gledala. Obgrlila sam ju rukama, te potapšala po ramenu kako bih ju utješila za nešto što ni sama nisam znala.

„Je li sve u redu?“ –nastavila sam, a ona je odmahnula glavom. „Što je bilo?“

Jecala je. Dignula sam se sa ležaljke i požurila u kuću po vodu kako bi ju smirila. Vratila sam se k njoj, ispružila joj čašu, te sjela kraj nje.

„Daj, reci mi što se dogodilo!“ –uzdahnula sam.
„Napravila sam veliko sranje, Phoebe!“ –zajecala je.
„Kakvo?!“

Ponovno se rasplakala, prekrila lice dlanovima i nagnula se na mene. Uzdahnula sam, te ju potapšala po ramenu čekajući da skupi hrabrost i prizna mi što je učinila da joj je toliko teško, da toliko plače.

„Phoebs...“ –uzdahnula je, te me pogledala suznim očima nakon nekoliko minuta jecanja. „Trudna sam!“
„Ha?!“ –šokirano sam ju pogledala.

Uzdahnula je, prislonila glavu na ruke, te odmahnula glavom.

„Prije dva dana sam to otkrila.“ –odmahnula je glavom.
„Jesi li sigurna?“ –upitala sam ju.
„Da. Menga mi kasni mjesec i pol, pa sam otišla po tester i vidjela da je pozitivan. Naravno, mislila sam da laže, pa sam otišla kod ginekologa i potvrdio je.“
„O... čovječe...“
„Treba mi tvoja pomoć!“
„Dobro. U čemu ti moram pomoći?“
„Sutra idem na pobačaj. Hoćeš li doći sa mnom?“
„Pobačaj?!“ –šokirala sam se. „Jesi li ti pričala sa Simonom o tome?“
„Simon ne smije znati o tome, jasno?!“ –dignula se naglo sa ležaljke. „Izbjegavam ga već dva dana jer mu ne želim reći. Ne mogu!“
„Allison, nisi zatrudnijela sama, znaš?! I on je zaslužan za to!“
„Znam, ali... Ne... Ne mogu mu reći! Molim te, Phoebs, nemoj mu reći! Molim te!“
„Ok, ok... Samo se smiri!“ –uzdahnula sam, a ona je ponovno sjela kraj mene. „Uf... Simon će me ubiti kad dozna da sam znala i nisam mu rekla! Ok, ići ću s tobom, ali to ne znaći da te podržavam u tome da sakriješ istinu od njega!“

Klimnula je glavom, duboko uzdahnula, te se nagnula na mene. Odmahnula sam glavom i obgrlila ju jednom rukom. Nije mi uopće bilo drago što sam morala pritajiti svom najboljem prijatelju nešto onako veliko, ali ja nisam bila trudna i ja nisam bila ta koja mu je trebala priznati. Morala sam šutjeti jer mi je Allison također bila prijateljica. Trebala me. Inače nisam podržavala pobačaj, ali bila je mlada. Imala je osamnaest godina i cijeli život pred sobom da bih se brinula o djetetu. Nisam niti znala kako bi se Simon ponašao da mu ona prizna.

„To je tako kad se seksaju k'o zečevi!“ –pomislila sam.

Chad Monroe's POV

Vozio sam se zajedno s Phoebe na plažu. Bio je zadnji dan u kolovozu. Ljetni disko se zatvarao, pa se društvo odlučilo otići zabaviti kao i svaki dan. Naravno, ja sam bio dežurni vozač koji je vozio pijane ljude kod kuće i pio razna bezalkoholna piča, ali to mi nije smetalo. Nisam pretjerano volio alkohol.

Primjetio sam, krajičkom oka, da je Phoebe jako šutljiva otkad smo se krenuli od kuće. Svaki put kad bih ju pitao nešto odgovorila bi kratko i nastavila gledati kroz prozor. Brinuo sam se da sam joj ja učinio nešto loše i da mi to nije mogla priznati.

„Phoebs...“ –uzvratio sam.
„Da?“ –pogledala je u mene.
„Jesam li nešto rekao što te povrijedilo ili uvrijedilo?“
„Ne, Chad! Otkud ti to?!“
„Zabrinjava me tvoja šutnja.“

Uzdahnula je, odmahnula glavom i ponovno pogledala kroz prozor. Uzdahnuo sam i ja, te oprezno nastavio voziti prema pješćanoj plaži.

„Molim te, reci mi što ti se mota po glavi!“ –rekao sam. „Bilo bi mi puno lakše da mi kažeš kako se ne bih živcirao!“
„Obećaj mi da NIKOME nećeš reći!“ –uzdahnula je.
„U redu. Obećajem!“

Odmahnula je glavom, te prošla rukom kroz kosu dok sam ja nestrpljivo čekao da mi odgovori na pitanje. Nadao sam se da će požuriti jer me užasno zanimalo što ju je mučilo.

„Allison je trudna.“ –rekla je.
„Molim?!“ –viknuo sam.
„Jutros mi je to priznala. Simon ne zna za to! Rekla mi je da niti ne smije znati. Sutra moram s njom kod doktora! Ide na pobačaj!“
„I ne namjerava reći Simonu?“
„Ne.“
„Zašto?!“
„Dobro pitanje. Nisam znala kome bih to mogla reći! Znam da Simonu ne smijem ni pisnuti o tome, ali opet... On je djetetov otac i trebao bi znati!“
„Slažem se s tobom, ali... Nemoj se mješati u to! Možda mu ona sama prizna prije nego ode.“
„Sumnjam. Jako je tvrdoglava! Pokušala sam ju nagovoriti da mu kaže, ali ne da se!“

Oboje smo uzdahnuli. Nisam ni želio znati kako bih se ja osjećao da mi netko pritaji da u svojoj utrobi nosi moje dijete i da ga pobaci. Osjećao bih se, vjerojatno, užasno iako niti sam ne znam kako bih postupio. Inače nisam podržavao pobačaj jer je to, po meni, bilo ubojstvo, ali shvačao sam Allison. Imala je tek osamnaest godina.

Parkirao sam se na parkiralištu na kojemu su bili i ostali automobili, te smo Phoebe i ja izašli iz mojeg.

„Idi k vragu!!!“ –začuo sam Laurie-in glas.

Phoebe i ja smo se zbunjeno pogledali, te požurili prema glasu. Zanimalo me što se dogodilo, zbog čega i na koga se Laurie derala. Imao sam što vidjeti kad sam došao do stepenica. Laurie je udarala Steviea dok su Simon i Allison stajali malo dalje od njih gledajući scenu.

„Kako si to mogao učiniti, ha?!“ –vikala je uplakano. „Kako?!“
„Žao mi je, Laurie!“ –ponavljao je Stevie dok ga je ona udarala po prsima. „Bio sam pijan!“
„Pička mu materina!“ –uzvratila je Phoebe.
„Hej, hej, hej...“ –zaustavio sam ju prije nego je krenula k njima. „Kamo ćeš ti?!“
„Idem razbiti onog kretena!“
„Laurie, slušaj me!“ –uzdahnuo je on.
„Miči se od mene, pička ti materina!!!“ –derala se.
„Poznajem te scene, Chad!“ –Phoebe je odmahnula glavom. „Prevario ju je – opet!“

Povukao sam Phoebe k sebi. Spustili smo se niz stepenice zajedno. Znao sam da bi mogla skočiti na njega i ubiti ga vlastiti rukama da ju pustim, pa sam ju držao čvrsto za ruku i vukao ju do Simona i Allison koji su nas u tišini promatrali.

„Što se događa?“ –upitao sam ih.
„Ono što i prethodnih sedam puta.“ –uzdahnula je Allison.
„Vidjela ga je kako se ljubi s drugom!“ –objasnio mi je Simon.

Pogledao sam u Steviea i Laurie. Ona ga je i dalje bijesno udarala.

„Pusti me, Chad!“ –Phoebe me ljutito pogledala.
„Obećaj mi da ga nećeš ozlijediti!“ –uzvratio sam.
„Obećajem!“

Pustio sam joj ruku, a ona je prišla Laurie koja ju je snažno zagrlila.

„Laurie...“ –Stevie je zakoračio prema njima.

Phoebe je pustila Laurie, te krenula prema Stevie-jem šakom. Stao sam pred njim i dobio udarac u nos. Kako je moj nos bio jako osjetljiv počeo mi je odmah krv curiti niz brad.

„O, Bože!“ –viknula je Phoebe. „Ajme, budaletino jedna! Što si radio ispred mene?!“
„Obećala si mi!“ –promrmljao sam držajući si nos.

Odmahnula je glavom i tužno me pogledala. Nasmiješio sam joj se, te uzeo papirnatu maramicu koju mi je Allison ispružila. Simon i ona smijali su se sa strane, pa bi ih Phoebe ljutito pogledala.

„Laurie, molim te, poslušaj me!“ –Stevie je i dalje gnjavio Laurie.
„Goni se!!!“ –derala se.
„Chad...“ –Phoebe je pogledala u mene. „Najbolje je da ju odbacimo doma.“
„Idem i ja s vama!“ –rekla je Allison.
„Aly, ti i ja trebamo pričati!“ –prišao joj je Simon.
„Nemam vremena. Čekat ću vas u autu!“

Pogledao sam u Simona koji me pogledao kao da mi izrazom lica želi reći „Vidiš?! Nisam joj ništa napravio!“. Znao sam što se događalo, ali obećao sam Phoebe da mu ništa neću reći; nažalost. Simon je trebao to znati, ali nije bilo do mene da mu to kažem.

Phoebe me nježno pogledala, a ja sam joj se nasmiješio i pomilovao joj lice. Okrenula se, odgurnula Stevie – ja od Laurie te ju nježno povela sa sobom. Pozdravio sam Simona i krenuo za njima.

Title credit ~ Nothing Ever Hurt Like You By: James Morrison